“KROZ SRCE, GLAS SE KRADE”
Ništa nije savršeno kad pesnik pod metaforom plače…
Izvini ako sam
ovaj mračni prostor dizajniranla
da mi se noćima
ne ušunjaš u san.
Oprosti ako sam
greškom posadila seme u neverovatnoj priči
da bi je ukrali ljudi posle nas.
Žao mi je
što sam ti pesmu poverila
i na ivici tvojih usana je ostavila,
a prepodobni stih
po vetru poslala,
da te probudi, osveži…
da me opet udahneš.
I nikada neću prestati nektarom da pišem glas svog srca, olovkom ispod koje slova cvetaju i putuju u lepšu dimenziju
gde praznina manje boli.
Sve napuklo biće zakrpljeno.
@ljupka
