Ево
Ево- моћ и немоћ
тегоба краси границу пута
мада, шапат је свемоћ
нека је тихо! У славу свих мука.

Ево поворке јасне
а тенор као блед,
химне и оде нека су гласне
ућутао глас, побледео, сед.

Чујте! Ево вам мед,
ево кости, мученог даха
и поглед надоле блед,
ево слободе боје азура!

Под ногама рогозина исплетена,
мирно почива aсура.
Ево, мисао нестешњена
кроз отворено окно хита.

Ево, на дочек обесвећења,
ломата се, жури, кида.
За? Куда?
Ево, само ево, хита

Кићена палета и звездани сасуд,
једите и пијте, ево.
Почетку да је слава, свуд,
свод мирише на сено кошено

Крај!Њему слава.
Клапа силази одозго, стихом.
Ево чврстог обећања,
надмоћ гоблена, веза намученог.
.
Покиданог срца мука је тежа,
али ево! Вежу осећања, стисак…
Кидишу звери, ноћ хладна је, свежа
Узвик! Веруј, веруј ипак.

Вера топла као попрсје мајке,
сада је стража скривена к’о свитак.
Нека буде реч, хајде,
јача од хорди, тињајући жижак.

Али пажња, можда време је већ
из чауре да лептир стаса.
Лепог ли гласа, од музике мекшег
бујица лептирова као машта,

Извире складно, мраку измиче.
Ево умире немоћ,
реч сеје семе и ниче,
клија и расте, ево нам свемоћ.