DOBAR DAN TUGO
Kad se uortačim sa prošlošću
Nepozvane suze padaju u slapovima
Obilazim nezajažljive uspomene
Borim se sa usplahirenim nemirima.
Haraju utrobom raskalašne rane
Krah božanskog sklada postojanja
Rasule se raspomamljene brane
Potop čojstva u mutnim vodama.
Zaboljele do srži neistine teške
Ponovo se sa sobom razračunavam
Ogolim savjest, razabiram greške
Zaskočim bolom razbuđeni san.
Što si se jeseni tako izbezumila
Ne daš suncu da mi zacijeli nutrinu
Kondir žuči na prag ostavila
Da nazdravim nerođenom sinu.
Duška Kontić
Crna Gora
