LJUBAVI

Ko biserni talasi u žuboru snova
ti u sebi skrivaš tajnu od olova
dok podnosiš žrtvu i vatri i vodi,
ti se silno raduješ iznova, i iznova
dok tamnicu okova, vodiš ka slobodi.

Sa lepljivom čežnjom bez mišljenja htenju oslikavaš pute po svome rođenju
menjajući boje od zelene do žute…
s prelivanjem strasti, sekunde, minute…

Mesec kada poklanjaš na hrapavom dlanu,
a zvezde useljavaš i noću i danju
da kroz prste progledaju,
tvome iškušenju…

Jer u oči bodeš gde god da se zdeneš
dok iz tebe isijava plamen sjajne sreće,
kad ti iskra plamti, ti ne znaš da treneš,
nad iskrom života, ti za iskru gineš.

Kad tvoj oganj plamti tad si milostiva,
a kad iskra gasne, ne osećaš se živa
i na sve si spremna, jer po pravdi sudiš,
jer se plašiš, tebe gladnih, dok ih noću budiš.