Slavica Pejović
PESMA A NENAJAVLJENA
Bila je u maglenoj bašti
nade i snova
čekala
smene i mene mesečeve
Ispod senovitih iva
Rekli su joj besmrtnici
da pesme tu će da stignu
Iz daljine
Od srca neznanih i nebu
Od lakokrilog sanjara
uz zvuke lute drevne
Lepota neskrivena
očima željnim onoj koja čeka desiće se
U kotarici
ispunjenoj laticama nežnosti
bakinim šećerlemama ,
i srcima liciderskim
Rekoše joj i andjeli čuvari,
Uznesena bićeš
Nestvarnim sjajem obasjana
I zapevaćeš
I oči rosom rositi
Ne zapitana
Da l život je poezija
Il pesma heruvima svetlo
Nenadano!
5.avgust 2024!
