Nisi mi rekao
Kako se voli pravo dušom iskrenom
Svojom, nisi mi rekao, čekam danas
leteo je leptir lagano svakim danom,
Nečujno otišle su i reči srca od nas.
Nisi mi rekao da tinja naš blagoslov
Odneli su tako daleka obzorja sve niti
Uzorane sa polja zelenih i naš zov,
Daljinama visoko do Anđela ću nositi.
Nisam čula odjek od pohabane obuće
Lutali su dugo, dugo, putem suza, jaza
Cipele kaldrmom nosi u ovo svanuće
Drhtave ruke toplinu skupljaju sa staza.
Nisi mi rekao da ulične svetiljke tugu kriju
Tamo drvoredi pokazuju nekome pravi put
I tako uspravno tražiš odbegle, koji svijaju
Sve grane sivilom, prekrivaju pogled rasut.
Desa Dautović
