Noć ispod tvojih oblaka
Neka odzvanja bat tvojih koraka,
kaldrma podrhtava noću u smiraju,
dthtaji jezom putuju ispod oblaka
Zabludelih, promiču nebeskom raju.
Jeza spomene ime sa visina težinom
koraka, dok ti dremljivost natapa svako
čula i čeka smiraj dana pa šalje svakom
dohvatu, pored nas noći prolaze polako.
Noć je uplela zvezde u tvoje tople ruke,
ostrvo toplog pogleda mami i zapljuskuje,
srebrne niti meseca, rastinja šalje poruke
Koracima, kaldrmi koja sanja snove i snuje.
Desa Dautovic
