PESMA SIRENE

U prelepoj noći zlatnog Meseca,
kad su za tebe pesmu pevali,
htela sam da suze ugasim.
U omču sam ih stavila da mi uzdah ne ubiju,
jer pesma kaže…
“Tamo gde si ti
suze ne postoje”,
–milo moje.
Al’ ne vredi!
Eksplodirala je tišina,
suza je pukla
unutar zidina mojih.
Na raskošnom stolu služili su gorku slast
onima koji trpe.

Hladnoća je rezala,
a vetar je odeću čupao sa golih kostju kao ljubavnica uporna.
U praznoj čaši,
žedj je žedna bila,
u cigareti dim
na vatru ličila,
puna čaša vina
pijana je bila.
Posle su kišu posejali da se polja smeju, a planine uzdišu.
I svi su svoju luku pronašli, a ja…
u kovčegu tvoga srca, sama zaspala kao zaboravljeni san.

Ljupka