VOZ

Život je voz.
Putujemo skupa
I svi smo u njemu
Prolazni gosti.
Prolaz za prelaz:
Udahni-izdahni,
Otpusti-popusti,
Zameri-oprosti.
Ne preskači broj,
Da zauzmeš tron.

Čuvaj svoj loz-pazi na voz!

I kad je gužva
Ostani da stojiš,
Ne pravi pometnju
Zato što postojiš.
Nisi tu često
Da čuješ pisak,
Žene su slabije,
Zaustavi vrisak.
Nisi mašinovođa
Da pustiš huk.

Pomeri se s-vrata.

Možda će nekom,
Pripasti muk.
Tu su ti roditelji,
A nisi zver.
Ne brljaj po staklu,
Tu ti je prijatelj,
Il’ poznati lik.
Ma promeni smer,
U cik, uz vik’
Ne budi gad.

Tu ti je sestra il’ brat
Tu ti je kum il’ stari svat.
Ne ruši im želje
Zaigra mečka kad-tad
Za svoje veselje.
Tu ti je svadba,
Tu ti je koren,
Tu je Vaseljena…

Nailazi tunel-Bogu se moli,
Čuvaj pokolenja.

Tu ti je loza,
Tu ti je mračak,
Nemoj da kosiš,
Možda se saplete
Iz tvoje obesti,
Nevino o jedan tračak.
Popusti na mah,
Ume da boli.

Putuj, putuj, putuj…

Putuj prazninom,
Grli, ljubi, voli…
Nemoj da prkosiš.
Ne budi tužan,
Možda je sledeća
Stanica tvoja,
Ne ostani dužan.

Ne uzimaj kofer,
Dok voz ne prikoči,
Ne izlazi iz voza,
To je dijagnoza:
Udahni, popusti, otpusti.

Putuj, putuj, putuj…

Praštaj za kupe,
Drvene klupe,
Prepoznaj znak
U tunelu tuge,
Razum osvesti,
Upali sveće.
Ne naginji se kroz prozor,
Prepusti se svesti,
Zaboravi na Selmu.
Svi smo mi isti,
Zagrli oca,
I neka iz oka iskra ti iskri…

Poljubi majku,
Pomiluj sestru,
Rukuj se s bratom,
Pomozi svakom,
S peščanim satom.
Možda si baš ti,
Pruga bez kraja.
Jedina što osta
Mašinovođi putokaz,
Od pakla do raja
Za izgradnju mosta.

AUTOR; Goca Srecko ®️©️