Долина смрти
Гостионица смрти горела је тад
гушених узвика, ухрањене злобе
Госпић-Јадовно-Паг
плачем појене крвничке гнусобе.

Одјек… малена страва на дну јаме,
грохотом крвопије страх прождиру
сићушних глава, мучених тела. Јаче!
Неко викну. Дечја тела у безданушу!

Попут силуете мрака јастребарска крв гори
гласићи очајно за мајкама вапе,

45

док Богомајка не престаје да моли,
суноврат се децом слади. Бог распети плаче.

Један за другим, хиљаде броје
мученици свој чекају ред
јауке из јама не могу да изброје
паганско весеље пршти усред.

Смех џелата прсну
нетремице кундаком махну
деца учинише знамен крсну
затворише очи, живот усахну.

Царство Небеско приви уз недра
те логорске сузне потоке крви
уз светиљку упаљену и опасана бедра
први је последњи а последњи први.

Јадовно, безданушо ужарена
до суда откуцава ти време
сведоци биће срца устрашена
нејакост растргнута, згажено бреме.

Зверство грми звиждуком
ад на земљу попе се
генерали прете пијуком
дечије кости ломе се.

Вриска у долини плача
и подземље потреса
истина посечена је оштрицом мача
лишће скрива јад, сведочење завеза.

46

А фењери гласе, ти весници прошлости
и барјаци правде суда неумољивог
очекују изроде палости
заветрина геене страха непоновљивог.

,,Чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века,,
У мученичкој крви пева јунак до јунака,
џелати нек се свију до судњега трена,
најцрње горе не желе их сакрити, бездан јавља.

У гробници Велебита, крашкој јами Лике
закопан је плач, уздаси, вике.
А истина живи, песма сваког ликовања
и армија спаса, сафир нашег радовања.