KAD USPOMENA

ZAŽARI

I dok tako pišemo

svoje samoće,

preplićemo izronjene uspomene,

kolaž šarenih iluzija slažemo.

Znamo da život vara one koji maštom pišu,

ipak sa suzom u oku

oživimo ih pričom.

A onda, pustimo ih da odu…

I večeras glasno lažem i tiho verujem da si;

moje nadanje,

umotano sećanje,

na usnama obećanje,

večito moje traganje.

I zato, svaka mi je zlatna koju prećutim.

Čujem misli dok šušte i pitam se,

odakle meni bore,

odakle mi više oči suzama izbledele.

Aha, znam,

juče sam bila nečija zanesenost,

a danas veliko ništa.

***

Opet sam plačna, zamrznuta i sama…

E, nema više

Romea i Julije

ni Orkanskih visova.

***

Briše vetar, razum pucketa a ja…

želim da stopalom šutnem sva stradanja namnožena beskrajna.

@ljupka

KAD USPOMENA
ZAŽARI

I dok tako pišemo
svoje samoće,
preplićemo izronjene uspomene,
kolaž šarenih iluzija slažemo.
Znamo da život vara one koji maštom pišu,
ipak sa suzom u oku
oživimo ih pričom.
A onda, pustimo ih da odu…

I večeras glasno lažem i tiho verujem da si;
moje nadanje,
umotano sećanje,
na usnama obećanje,
večito moje traganje.
I zato, svaka mi je zlatna koju prećutim.
Čujem misli dok šušte i pitam se,
odakle meni bore,
odakle mi više oči suzama izbledele.
Aha, znam,
juče sam bila nečija zanesenost,
a danas veliko ništa.
***
Opet sam plačna, zamrznuta i sama…
E, nema više
Romea i Julije
ni Orkanskih visova.
***
Briše vetar, razum pucketa a ja…
želim da stopalom šutnem sva stradanja namnožena beskrajna.

@ljupka