VEČERAS
Na stolu pismo…
Šta radiš
kada nisam
s’ tobom?
***
Ulazim u hram
koji je unutar mene
u sanjarenju usnulog knezaborava.
Pokupljene u jatu zaiskriše…bisernice, tople, bistre.
Oprosti mi ove suze što ih često ištem da operem vreme kojim hodam bez tebe.
Tugovanka zadrža vetar van mog jedra, “slepcu” koji se rubova uspomena drži.
Ali znaš,
grčevito stežem šav na bluzi beloj
ispod koje je naš monogram izvezen.
Ostavio si me.
Jedina mi uteha, rastakanje u epitafu pesničkog dara.
Prelomim se, precrtam,
dopunim sebe
sa mnogo nula.
