НА ОБАЛИ РЕКЕ

На обали реке усамљен стојим,

погледом пратим таласе њене.

Усамљен стојим, а тако се бојим

да ћу видети обрис вољене жене.

Док шуми река ка своме путу

а мисли немирне ка њој хрле,

пожелех у трену косу расуту

и руке њене да ме нежно грле.

А усне топле још осећам живо,

пеку ме слатки пољупци врели.

О, проклето срце за све си криво,

зашто смо другу жену заволели?

Поглед  ми одлута, низ реку оде,

таласи га мутни неминовно носе.

А бол ми у срцу као мачем боде,

док сузе горке, низ образе росе.

Првонаграђена песма у Дервенти 2021. године.

ПРЉАЧА 2021. КК „Вихор“, Дервента.

ЉУБАВНИ ПЛЕС

Плесала је тада у заносу среће,

валцер страсти играла је она.

Док се лако уз музику креће,

грлила је нежно свога Аполона.

Мирис љубави је омами  у трену

опчињена ликом лепога мушкарца.

Држао је чврсто топлу руку њену

маниром правог плеснога зналца.

Раскошна светла, лустер од кристала,

и тактови страсти са старог клавира.

А она краљица престижнога бала

плесала је лудо док музика свира.

Балска хаљина од свиленог сатена

лепршаво мами пожудне погледе.

У њој заплеса та пожељна жена

да плесом сваког потпуно заведе.

У круг се врти заљубљени пар,

у ритму љубави одјекују звуци.

Прстен је радо примила на дар

да заувек блиста на њеној руци.

ЉУБИ МЕ ДРАГА

Љуби ме драга док трепере звезде,

док месец жути хладним небом лута

и док се птице пред починак гнезде,

–  љуби ме драга бар још овог пута.

Твоје су очи извор моје среће

а усне врело где се радост купа.

Додир твој нежни срце ми покреће,

о, да ли чујеш како снажно лупа?

Због тебе куца у ритму страсти,

одјекују звуци из ватрених груди.

Ноћас те морам пре зоре красти

док опет она с јутром не заруди.

Љуби ме драга нежно и страсно,

не желим да снови замене јаву.

Сутра ће можда већ бити касно

ако те ноћас предам забораву!

ПОЕЗИЈА ДУШЕ

Најлепше се риме исписују срцем

док искрена љубав из душе навире,

а срећа крепи блаженим врхунцем

на постељи врелој китећи сафире.

Није љубав потекла из главе,

нит је продукт промишљеног ума.

То је вулкан емотивне лаве,

без памети и здравог разума.

Из недара када ватра крене,

мирис опојни дозира арому.

Пред љубављу попуцају стене,

Мозак лагано упада у кому.

А онда срце исписује риме,

разиграној души песму шаље.

Хеј, љубави, лепо ти је име,

с поезијом душе плесаћемо даље.

ПРОХЛАДНО ВЕЧЕ

Прохладно вече, суморна тама

наткрила село и топли дом.

Да ли си драга још увек сама,

има ли места у срцу твом?

По свету лутам а мисли ми хрле,

лете ми, лете, у загрљај твој.

Замишљам сетно како ме грле,

те миле руке, мазе образ мој.

Наткрила тама срце што пишти,

крици из њега парају ноћ.

Утихла љубав, болно га тишти,

ох, кад би имало чаробну моћ.

Да ову тугу умије надом,

у освит зоре сапере боли.

Да му опрости, помисли крадом,

можда га још увек она воли.

Трепери нада проткана сетом,

задрхта срце у трену јаче.

О, зашто љубав одлази с летом

а тужна јесен немоћно плаче?

Прохладно вече и даље хлади

а дуга ноћ зору не буди.

Узалуд срце живи у нади,

од бола ноћас пуцају груди!

Рођен сам у Новом Саду 1961. године. Објавио сам 10 књига. 9 књига поезије и један роман. Песме и приче су ми превођене на руски, украјински, италијански, македонски и енглески језик. Члан сам Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Републике Српске. Победник сам на неколико књижевних конкурса у Србији, Републиици Српској и Пољској. Добитник сам још много значајних признања. Музички сам продуцент. Неколико мојих песама је компоновано, снимљено и извођено на фестивалу народне музике. Бавим се и глумом. Имам главну улогу у радио ТВ драми “Непокорном Срему”. Пишем рецензије. Радим припреме књига за штампу (Лектуру, коректуру, прелом, дизајн корица). У припреми за штампу ми је нови роман под називом “Исповест вампира”.