Putujmo od danas …

Putujmo srećo kroz tunele tuge
Da dižem te i spuštm kao i ti mene
Drži me za ruke uz mene koračaj
Borimo se za pobede, skupa zagrljene

U sudbini vetrova što bi da nas lome
U crnilu oblaka gde se udar sprema
Ne gubimo prisutnost ni duha ni tela
Nad pokopom prošlosti, duši uspomena

Okupajmo lice sa zracima sunca
U vrtlogu svemira nek nas svetlost vrti
U prolasku jednog života i puta
S jednim sudnjim trenom u dosluhu sa smrti…

Ne pokazuj zube, a neću ni ja
Svakom milom biću na put što nam svrati
Ne preteruj s mislima šta je juče bilo
Možda je i prokleto, pa mora da plati

Sve nepravde nanete, sudbom nakupljene…
S manjkom svetlih dana, ispod ruha s nama.
K’o s pokislim pticama što kljucaju mrvice, natopljene vlagom pod strehom tavana.

Krenimo još danas k’o nebeska munja
Putem svetle iskre što ponekad sivi
Da se srećo moja bez laži upoznamo,
Sa ranjenom istinom što u nama živi.

AUTOR: Goca Srecko